ТРАНСКУЛТУРАЛНИ ДИЈАЛОГ КРОЗ УЧЕЊЕ О ХОЛОКАУСТУ

поставио/ла Karlovacka gimnazija 13.05.2016. 05:43
Традиција дуга 225 година Карловачку гимназију, као најстарију српску гимназију, обавезује да поштује вредности, историју, али и да гледа у будућност и да у складу са модерним токовима образује ученике и нуди усавршавања за професоре. Карловачка гимназија је, тим поводом, организовала стручни скуп „Транскултурални дијалог кроз учење о Холокаусту”, који је реализован од 9. до 11. маја 2016.

Едукативни скуп је реализован у сарадњи са Покрајинским секрeтаријатом за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, Меморијалом холокауста (Mémorial de la Shoah) из Париза и Одсеком за историју на Филозофском факултету у Новом Саду, а са посебном подршком Централног уреда за школство у иностранству Савезне Републике Немачке – ZfA, Немачке амбасаде и Општине Сремски Карловци.

Учесници скупа су били ученици и професори из Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске и Србије.

Лајтмотив скупа је биле су речи чувеног мађарског писца и нобеловца Имре Кертеса да треба да осветлимо „тамну сенку Холокауста која пада на целу цивилизацију”.

Учесницима су се на отварању скупа обратили:

Михаљ Њилаш (Mihály Nyilas), покрајински секретар за образовање прописе, управу и националне мањине – националне заједнице;

Кристијан Рајсмилер (Christian Reißmüller), Немачка амбасада;

Бруно Боаје (Bruno Boyer), Mémorial de la Shoah;

Јанош Деже (Dezső János), Мађарски културни институт – Collegium Hungaricum;

Гордана Радовић, директорка Карловачке гимназије.


Сва три дана професори и ученици имали су тачно утврђен програм рада. Активности су се одвијале у Свечаној сали, Спомен-библиотеци и у учионицама Гимназије. Гости су, у пратњи наших професора, обишли културно-историјске знаменитости Сремских Карловаца, Петроварадина и Новог Сада.


Скуп је протекао у лепој и инспиративној атмосфери, учесници су много тога чули, научили, пренели своја знања и промишљања. Показало се да овакав приступ изучавању историје даје веома добре резултате јер се исти догађаји могу посматрати кроз различите призме. Различити методолошки приступи показали су се корисним и примењивим у изучавању Холокауста, али и за низ других тема које су се наметнуле као могуће за будуће нове сусрете и размене искустава и знања. Све предвиђене активности су реализоване, предавачи су били на висини задатка, учесници задовољни организацијом и оним што су чули, видели, научили. Закључак је – видимо се у Сремским Карловцима и Карловачкој гимназији и следеће године.



Comments