Untitled‎ > ‎

ЧИТАЊЕ ОТА ХОРВАТА, 17. март 2015.

поставио/ла Karlovacka gimnazija 23.03.2015. 14:35   [ ажурирано 24.03.2015. 09:34 ]

 

Oбележавајући Дан Бранка Радичевића Карловачка гимназија организoвала је у част свога бившег ученика округли сто на тему ЧИТАЊЕ ОТА ХОРВАТА, у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, 17. марта 2015. године, у подне.

У програму округлог стола који се, пре свега, односио на читање Хорватовог романа Сабо је стао, учествовали су професори Карловачке гимназије, као и бивши ученици, сада дипломирани професори књижевности или студенти.

У препуној Спомен-библиотеци, у атмосфери коју јединственом чине полице са старим књигама и њихови мириси, уводну реч је имала професорка књижевности  и организаторка овог догађаја Сандра Урбан, која је публику упознала са структуром и темом Хорватовог романа.

Нарочиту пажњу привукло је излагање професорке Мирјане Торачки, Хорватове професорке књижевности, која је веома топло и надахнуто говорила о првим Отовим корацима у књижевности, као и о лирским елементима у роману Сабо је стао.

Неухватљивошћу значења Тицијанове слике Небеска и земаљска Венера у контексту романа Сабо је стао и песме Извесни иконолози позабавила се најмлађа професорка књижевности Карловачке гимназије, Софија Виђикант.

Наша бивша ученица, дипломирала на Одсеку за српску књижевност,  Наташа Дракулић, говорила је на тему Путовање кроз време и простор у роману Сабо је стао.

О омиљеном Хорватовом поступку, екфрази, рад је написао и врло инспиративно говорио бивши ученик, а сада књижевни критичар, Марко Богуновић.

Професорка класичних језика Карловачке гимназије Јелена Рудовић, у духу античке традиције, декламовала је свој есеј О употреби и функцији латинизама у роману Сабо је стао.

Право освежење, за претежно ученичку публику, на крају било је излагање прошлогодишње матуранткиње Карловачке гимназије и ауторке књиге Жиг, Mилане Никић, студенткиње прве године режије, која је имала веома оригинално излагање о писању и више пута се директно обратила присутним ученицима у публици упућујући их на читање, размишљање и писање, у циљу развијања слободе мишљења и стварања.

Програм је отворио ученик I2 одељења Стрибор Бихорац, који је прочитао две Отове песме из прве објављене збирке, Где нестаје шума: „Са леве стране где престаје шума” и „Недељно спремање”. Одломке из романа Сабо је стао и неколико песама свог школског друга читао је, на одушевљење публике, Миљан Војновић, глумац и бивши ученик Гимназије. На крају је професор класичних језика  Бранко Стојков, прочитао омиљени део из Хорватовог романа.

Иако је програм трајао пуна два и по сата, публика је била врло пажљива, а учесници округлог стола и неколицина ученика остали су још сат-два у пријатном неформалном разговору.

Велику улогу у организацији целог догађаја имали су ученици I2 одељења, који су дочекивали госте, бринули о техници и учествовали у изради изложбе о Хорватовим песмама у школском часопису Бранко за време гимназијског школовања, изложбе која је пратила округли сто. Аутор плаката за овај догађај је Петар Сремачки, такође ученик I2 одељења.

*  *  *

Ото Хорват рођен је 1967. године у Новом Саду. Био је ученик Карловачке гимназије 1984–1986. године. Своје прве песме објавио је у гимназијском листу Бранко. Студирао је у Новом Саду, Ерлангену и Берлину.

Објавио је седам књига поезије: Где нестаје шума (1987, „Бранкова награда”), Горки листови (1990), Згрушавање (1990), Фотографије (1996), Дозвола за боравак (2002), Путовати у Олмо (2008, Награда „Мирослав Антић”), Изабране & нове песме.

Превео је књиге: Јанош Пилински, Кратер. Изабране песме (1992, Награда Друштва књижевника Војводине Превод године”; Ото Фењвеши; Анђео хаоса. Изабране и нове песме (2009); Ханс Магнус Енценсбергер, Последњи поздрав астронаутима (2010),.

Његов први роман, Сабо је стао, ушао је у најужи избор за НИН-ову награду за најбољи роман у 2014. години и овенчан је Наградом „Биљана Јовановић” за 2014. годину.

Ото Хорват живи и ради у Фиренци (Италија).

 

Comments